Istorijat

'90. — Pionirski dani

Početkom ’90–ih godina, na RCUB je bilo povezano svega nekoliko fakulteta u Beogradu (ETF, FON, PMF itd). 1991. godine postavljena je prva optika unutar grada — u krugu tehničkih fakulteta i na Studentskom trgu realizovane su prve optičke veze u zemlji, dok su se ostali veći fakulteti i instituti povezivali modemskih brzinama malog kapaciteta (9.6 kbps, 28.8 kbps, 128 kbps). Od servisa se uglavnom koristila elektronska pošta, koja se sa inostranstvom posredno razmenjivala preko X.25 protokola.

Na dan Univerziteta u Beogradu, 28. februara 1996. godine RCUB je Akademsku mrežu Srbije — AMRES povezao na Internet preko provajdera BeotelNet, čime je otpočela era korišćenja Interneta u našoj zemlji.

Prvobitna Internet veza je bila kapaciteta od samo 64 kbps. Povezivanjem novih institucija u narednom periodu kapacitet veze je više puta povećavan (128 kbps, 256 kbps, 512 kbps, 1 Mbps, 1,5 Mbps), ali je uvek bio nedovoljan, a veza preopterećena.

Krajem ’90-tih uspostavljena je prva digitalna veza od 2 Mbps između Beograda i Podgorice, a potom i između ostalih univerziteta u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, ali je veći broji institucija i dalje bio na modemskim vezama po iznajmljenim telefonskim linijama.

2000. — Razvojni period

U periodu od 2001. do 2004. godine Akademska mreža Srbije je doživela najbrži razvoj od njenog nastanka.

Ovaj period obeležava iniciranje saradnje između istraživačkih akademskih mreža u regionu u cilju prevazilaženja razlike u razvoju mrežne infrastrukture balkanskih zemalja i Evrope. U februaru 2001. godine realizovana je prva veza sa GRnet–om i GEANT–om, kapaciteta od 2 Mbps.

Tokom 2001. godine ostvaren je i kontakt sa predstavnicima instituta Max Planck iz Minhena i realizovan donatorski projekat pod nazivom SinYU (Scientific Information Network of Yugoslavia). Kao rezultat SinYU projekata Ministarstvo za nauku Savezne republike Nemačke je 2002. godine doniralo aktivnu opremu za glavna čvorišta Akademske mreže u vrednosti od oko 300.000 evra, dok je Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije finansiralo realizaciju instalacija LAN mreža u većem broju institucija (200.000 USD).

Internet veza je unapređena sa dodatna dva linka od 2 Mbps do GRnet–a, pa je ukupno iznosila 6 Mbps prema GRnet–u i 1,5 Mbps preko domaćeg provajdera BeotelNet-a.

2002. godinu obeležilo je uvođenje prvih optičkih veza gigabitskih brzina na međugradskim relacijama Beograd–Novi Sad i Beograd–Niš, kao i u Beogradu na relacijama PMF–Rektorat–RCUB, Institut Vinča–RCUB. U potpunosti je završena lokalna računarska mreža u zgradi PMF–a u Beogradu, kao i veći broj lokalnih računarskih mreža u različitim naučno-istraživačkim organizacijama širom zemlje.

U drugoj polovini 2003. godine sklopljen je ugovor između Telekoma Srbija AD, Univerziteta u Beogradu i Ministarstva za nauku tehnologije i razvoj Republike Srbije po kojem Ministarstvo finansira realizaciju i zakup optičkih vlakana na većem broju međugradskih veza širom zemlje i unutar gradova Beograda, Niša, Kragujevca i Novog Sada. Time su stvoreni uslovi za realizaciju pouzdane međugradske kičme Akademske mreže Srbije velikog kapaciteta, koja će dospeti do većine mesta u kojima postoje fakulteti, instituti ili više škole. Započeta je izgradnja računarske mreže nove generacije.

Uspešna saradnja sa GRnet-om je krajem 2002. godine rezultovala projektom SEEREN (South–East European Research and Education Network), kroz FP5 program EU. U okviru ovog projekta za Akademsku mrežu je određeno dodatnih 34 Mbps, što je pušteno krajem 2003. godine. Imajući u vidu razvijenu internu mrežu, sa sve većim brojem linkova velikog kapaciteta, veza sa Internetom je i dalje bila izuzetno opterećena, pa se realizovao dodatni Internet link of 34 Mbps preko Telekoma Srbija AD. Ovim je konačno po prvi put rešen problem kapaciteta Internet veza.

Tokom 2004. godine, došlo je do proširenja saradnje sa akademskim mrežama regiona i Evrope. RCUB učestvuje u međunarodnim projektima u okviru FP6 i INTERIIIREG programa (SEEREN2, SEEGRID, SEEFIRE itd.). Ovo je ujedno i period povećanja propusnih opsega velikom broju povezanih institucija, zamena analognih vodova sa xDSL tehnologijom, razvoj dostupnih servisa.

Iste godine, preko RCUB-a su ostvarene dve međunarodne veze Akademske mreže sa Internetom: jedan link je realizovan preko SMIN (Serbian Multiservice Internet Network) mreže Telekoma Srbija, dok je drugi link realizovan do Mađarske akademske mreže HUNGARNET (preko Telekoma Srbije), odakle se realizuje veza sa gigabitskom akademskom mrežom Evrope – GEANT. Oba linka su finansirana od strane Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo Srbije. Pored toga, ostvarena je i prva međunarodna IPv6 veza na relaciji Beograd–Atina.

Naredna godina je bila obeležena pokretanjem većeg broja regionalnih projekata: SEEREN2, SEEGRID, SEEFIRE i ELISA. Istovremeno, unapređenje interne infrastrukture akademske mreže uslovilo je ponovno opterećenje Internet linka. Stoga je početkom 2006. godine, u okviru SEEREN2 projekta, povećan link prema inostranstvu na 155 Mbps. Dodatno je realizovan i optički link prema mađarskoj akademskoj mreži Hungarnet, na fizičkoj brzini od 1 Gbps, ali je odobreno povezivanje na GEANT brzinom od 155 Mbps.

2007. - 2010. AMRES projekat

2007. godine je postignut dogovor sa Telekomom Srbija i utvrđena je metodologija rada za uvođenje xDSL VPN servisa, kao novog načina povezivanja na Akademsku mrežu Srbije, koji je dostupan u obliku SHDSL i ADSL VPN usluge.

Od 2007. godine RCUB je uzeo učešće u AMRES projektu koji je oformljen sa ciljem da se uspostavi organizacioni model upravljanja, sistematskog rada i razvoja Akademske mreže Srbije kao nacionalne naučno-istraživačke i obrazovne računarske mreže, do formiranja posebnog pravnog lica. Programom rada se na godišnjem nivou definišu tehničke, organizacione i administrativne aktivnosti, kao i niz konkretnih rezultata koje projekat treba da donese.

2011. - 

AMRES je postao pravno lice 22.04.2010.godine, ali je praktično počeo sa radom 1.11.2011. godine, kada su se stekli svi preduslovi za početak rada. Univerzitet u Beogradu i RCUB su tada državi Srbiji, kao osnivaču AMRES-a, poklonili opremu u vrednosti od 22 miliona dinara i omogućili prelazak grupe najboljih inženjera komunikacionih tehnologija. 

RCUB se okrenuo radu na informacionim tehnologijama i otpočeo značajniji razvoj informacionog sistema Univerziteta u Beogradu, kao i informacionog sistema za rad sa dokumentima. Pored toga, razvijeno je nekoliko modela podataka koji će se koristiti u implementaciji digitalnih repozitorijuma.

RCUB u međuvremenu podiže nekoliko važnih portala. Najpre je razvijen portal za e-learning servis dostupan svim profesorima i predavačima državnih visokoobrazovnih ustanova u Srbiji, kao i novi media portal namenjen online prenosu i arhiviranju događaja od interesa za širu naučno-istraživačku i obrazovnu zajednicu. Počeo je sa radom i portal H2020, u cilju pomoći istraživačima na Univerzitetu da se informišu o novitetima i uslovima konkurisanja na ovom programu.

Rad na međunarodnim istraživačkim i obrazovnim projektima ostaje jedan od prioriteta rada, pa tako pored GEANT projekta, RCUB postaje partner na OpenAIRE projektu u okviru novog naučno-istraživačkog programa EU - Horizon2020. RCUB pokušava da svoje znanje i iskustvo u radu na projektima potvrdi i kroz ulogu koordinatora, pa zato intenzivno radi na pripremama predloga projekata u okviru poziva programa TEMPUS, LLP, a od nedavno Horizon2020 i Erasmus+.